Основна школа у Великом Шиљеговцу почела је са радом још далеке 1865. године, а њена историја се поклапа са бурним временима која су пратила наш народ, од српско-турских ратова 1876-1878. године, до савремених дешавања у 21. веку. Једна је од првих основних школа на простору између Крушевца и Алексинца. Кроз њу је прошла плејада сјајних просветних радника – учитеља, наставника, професора, специјалиста и магистара, који су иза себе остављали трагове стваралачког, трагалачког и просветитељског рада. Након оснивања основне школе у Великом Шиљеговцу, 1870. Године почиње са радом Ђунишко-каоничка школа, а основна школа у Рибару отворена је 1891. године.
У ратној 1876. години спаљен је Велики Шиљеговац, а са селом до темеља је школска зграда изгорела. Сведок те тргедије и народне туге беше тада млади наредник српске војске, будући њен славни војвода, Живојин Мишић, који о томе остави у својим успоменама узбудљиву белешку. Када су се из збегова вратили, Шиљеговчани су, упоредо са обнављањем својих уџерица, подизали за оно време велелепну школску зграду по пројекту окружног инжењера Саве Браљинца, на најлепшем месту, на брдашцу изнад села.
У једној од учионица, давне 1900. године, формирана је шиљеговачка Земљорадничка задруга, ослонац и носилац привредног развоја овог краја кроз више од десет деценија свог постојања. За школу је везано и оснивање прве књижнице и читаонице. Мало је сеоских насеља у којима су у то време настале установе ове врсте. Из тих давних зачетака израсла је данашња школска библиотека која броји више од 13 000 књига.
Ни Други светски рат није поштедео школску зграду па је у борбама које су се водиле у селу она спаљена. Поново је стављен нов задатак пред Шиљеговчане, обнављање спаљене школске зграде. Зграда је обновљена и адаптирана за рад и септембра 1947. године примила је прве ђаке.
Поред четвороразредне основне школе, отвара се Прогимназија у Вeликом Шиљеговцу, која касније прераста у нижу гимназију, а затим постаје Јединствена осмогодишња основна школа.
Савет за школство НР Србије 1952. године изабрао је ову школу за једну од неколико огледних школа у Србији и доделио извесна финансијска средства за њену опрему. Но због честих промена у наставничком колективу и у руководству школе она није могла да одигра праву улогу огледне школе.
Године 1957. овој школи се прикључују чвтвороразредне основне школе, као њена физички одвојена одељења и то: Беласица. Велико Крушинце, Гревци, Зебица и Сушица.
Савет за просвету НР Србије, 12. фебруара 1959. годинe, доноси Решењe о званичном проглашењу школе оглeдном. Она јe то могла да постaнe захваљујући великој помоћи и ангажовању грађана, државних органа и максималном залагању ученика и наставника школе.
Школи у Великом Шиљеговцу, 1991. године припајају се основне школе из Каоника и Рибара, те се тако формира један велики систем, можда јединствен у Србији, са дванаест школских зграда у дванаест подјастребачких насеља.
Школа је 21. децембра 1998. године добила Вукову награду за изузетан допринос развоју културе у Србији и свеколиком простору.
Школу данас похађа 437 ученика, а запослено је 90 радника. Директор школе је Драган Игњатовић.
Рестаурацијом 1989/90.г. стара школска зграда добија првобитни изглед. У њој су смештене савремено опремљене специјализоване учионице за ученике првог образовног циклуса и две специјализоване учионице за српски језик са библиотечком грађом, медијатека, дигитална учионица, канцеларије: за наставнике, директора, стручне сараднике, секретара и рачуноводство.
У другој згради саграђеној 1990/91.г. налазе се савремено опремљене учионице и кабинети за ученике другог образовног циклуса (8 учионица), за групу предмета природно-математичких наука као и кабинети за техничко образовање са најсавременијом рачунарском опремом, једна рачунарска учионица (15 савремених рачунара) и једна учионица за групу ученика у продуженом боравку. У истој згради налази се и савремена ђачка кухиња за исхрану ученика.
У склопу школе налази се и фискултурна сала која поред своје основне намене за извођење наставе физичког васпитања за све ученике матичне школе служи и за организовање тренинга и утакмица месних клубова (кошаркашког и одбојкашког); за организовање културних и јавних манифестација школе и локалне средине. Фискултарна сала је са старом школском зградом повезана ,,топлом везом”.
У четвртом објекту матичне школе налази се кабинет ликовне културе и просторија за боравак предшколске деце.
Поред простора у коме је смештена матична школа, Основна школа ,,Велизар Станковић Корчагин” има и једанаест издвојених одељења и то: Каоник, Рибаре, Беласица, Бољевац, Велико Крушинце, Гревце, Ђунис, Зебица, Зубовац, Росица и Сушица. Нажалост, ове године нећемо имати ученике у школи у Великом Крушинцу.
Школу често посећују разне делегације, педагошки и културни радници, представници власти и многии други случајни пролазници и путници према оближњој Рибарској Бањи и сви они након посете овој институцији са дугом и богатом традицијом, исказују нескривено дивљење за изглед и услове за рад које школа поседује. Речи хвале никада нису изостале, а веома често након таквих посета у многим медијима се појављују извештаји о тим посетама са позивима свим просветним радницима широм Србије да и они посете ову школу и сами се увере у истинитост њихових речи.